"Surdulica, najlepsi grad na svetu"- kaze Jevrem
Dimitrijevic, iako je veoma mlad otisao iz svog rodnog grada, nikad ga
nije "zaboravio". "Skoro trideset godina nisam mogao videti moju Surdulicu, i svake
noci pre nego zaspim znao sam da u mislima prosetam Surdulicom, sretnem
se tad sa dragim osobama. Za taj grad vezu me najlepse uspomene.Uvek
kad vidim Surdulicu, srce mi kuca jace, osecam se drugacije.O Surdulici
svima pricam, to je i nesto vise od nostalgije..."
Od g-dina Dimitrijevica poteko je i jedan interesantan predlog,
naime, on zeli da zbratimi Surdulicu i Sen Zan-de-Liz
(Saint-Jean-de-Luz), grad nedaleko od Bijarica.
Rodna kuca Jevrema Dimitrijevica
Dimitri sa porodicom u Surdulici
Dimitri kaze da su ljudi u Sen-Zan-de-Lizu po temperamentu veoma slicni
Surdulicanima a sam grad na Surdulicu podseca po neopisivoj lepoti.
Dimitri je Surdulicu vec mnogo puta
predstavljao na svojim izlozbama.On fotografise Surdulicu i leti i
zimi, kad god je posecuje, jer -kako kaze- ne zna se kad je lepsa. I
tako je jedna njegova fotografija, iz Surdulice,"Prilaz
sanatorijumu", nagradjena na jednoj izlozbi u Luvru, u Parizu. A u februaru
2001. svoje fotografije Surdulice predstavio je sugradjanima na
samostalnoj izlozbi. Izlozba je bila veoma posecena,
a Dimitri planira da uskoro surdulicanima predstavi i svoju
izlozbu "Beograd -Pariz -Bijaric".
Nagradjena fotografija "Prilaz
sanatorijumu"
Dimitri na otvaranju izlozbe u
Surdulici
