Ako je tacna ona uzrecica “Mladost – ludost” onda ce nas crni
Mitre Dimitrijo, ostati vecno mlad. Mozda
ce cak biti sve mladji i mladji dok ne postane dete, ili kako to nas
narod lepo kaze – podetinji. U njemu je toliko takvog zara, da nema
te polozare, koja moze sve to da prodzara, pa da je i svaki dan Bozic.
A znamo da nije. Zato je sve ovo sto smo zbrda zdola o njemu zapisali i
ovde pred celim svetom i svemirom objavili, samo mali deo onoga
zamotuljka sto ni trojica mnogo pametnijih ne bi mogli da razmrse.
Mnogima je on pomrsio konce, od Haga do Vasingtona, pa se sada klupce
istine o Srbima polako odmotava. Dimitrije je okrenuo tok istorije! Ako
ste primetili da se menja odnos prema Srbima treba da znate i zasto je
to tako.
Ali ko je taj Super Dimitrije sta radi, od cega i zbog cega
zivi? Zainteresivao sam se i pokrenuo istragu o coveku za koga i CIA
priznaje da je veca opasnost nego Teslino tajno oruzje. Sve sam snimio
(mada je verovatno tajno snimio i on mene).
Super Dimitrije
Dimitrije
je nas covek, Srbin, slikar koji kao i mnogi, zivi i radi u Francuskoj.
Doduse, on ne slika kicicom vec pravi kiceve rafalnim foto-aparatom
licne proizvodnje (koji je svetski patent stoleca). Tajna ovog aparata
je sto ih ima tri. Povezani serijski i paralelno, svaki sa nekim drugim
objektivom, ovaj foto-kalasnjikov ima za cilj da ubije koju kintu na
plazamai po restoranima Bijarica gde nas foto-Tesla roka i po sto
filmova dnevno. On je cak oborio svetski rekord sa (cini mi se) 223
ispucana filma za 24 sata, ali RTS o tome nije rekla ni rec. A i da je
nesto rekla, televizija bi slagala bar za 5000% - pa bi bilo oko
50.000.
Politicki gledano, Dimitrije je korektan, mada i nije vazno za
koga bi on glasao da ima pravo glasa, s obzirom da ja za „tog” ne
bi ni u ludilu!
Preterujem, mislim da bih mu u takvom stanju ipak dao glas. Ali
poceli smo pricu o Dimitriju, a ne o finalitetima ludila, zato, recimo,
Bogu hvala kad mi imamo nekog ko nas svuda po svetu predstavlja i
brani, pa bilo to mimo naseg znanja i podrske – kad vec nece oni koji
su za to placeni.
Nema te konferencije za stampu, ili nekog drugog antisrpskog
sastanka da on, iako nepozvan i nepozeljan, ne udje, ne uzme rec i ne
nagrdi: ministra, generala, novinara, humanitarca i ostale belosvetske
protuve. Sve je to, naravno, snimljeno na kasetofonu koji je Dimitrije
zasio u postavu mantila marke „kolombo”.Radno odelo kad je novinar.
A novinar jeste (iako ne prodaje novine) i to bolji od svakog asa
Politike, na primer. Sve se njegove kasete mogu dobiti besplatno samo
ako hoce neko da ih slusa . Ja
sam ovog meseca preslusao tri i to vise puta. Zainatio sam se da
razumem sta je govornik hteo da kaze, i kako sme?
Najinteresantnija je ona od 90 min gde je on, Dimitrije
Dimitrijevic zvao Haski sud da im cinkari neke Karadziceve zlocine.Tek
kada je sve rekao i kada mu je sud obecao da ce njegovo svedocenje
uzeti u obzir on je ”priznao” da ima mala greska u imenu kriminalca
koji se ne zove Radovan kako bi to oni zeleli vec Alija Izetbegovic, na
sta su istrazne sudije zanemele. Na kaseti se to lepo cuje kao tisina.
Bila je to najveca medijska pobeda (citaj podvala) ovog rata.
Glas Amerike je hteo da otkupi kompromitujuci materijal, ali
Dimitrije prodaje samo kopiju, a original mu treba za matricu. Ne
moze da ga da, ni za milione.
Nakon sto se na skupu za Kosovo sakupilo u Parizu nekoliko
stotina nasih ljudi i dva Francuza, on je dao genijalnu ideju, koje se
niko pametan ne bi setio. Da se pozove skup za Kosovo republiku pa kad
dodju Kusner, Levi i cela njihova mnogoljudna banda onda procitas onaj
referat koji si procitao i kad su bili nasi koji sve to znaju, i tako
stvarno bar neko sazna dapostojimo od krvi i mesa.
Ne znam sat
cekaju nase vlasti da jednog ovakvog mudraca (koji je jos na njihovoj
strani) postave na mesto ambasadora. On bi za to bio slika i prilika u
3 dimenzije, troglava azdaja kao i njegov patent sa kojim obara svetske
rekorde.
Ali ni to ne
bi bio dovoljan razlog da predstavljamo coveka kome je rat (kao i
mnogima ovde) okrenuo tok zivota i iz starosti ga vraca sve dublje i
dublje u proslost, da nismo saznali da on to sve radi iz ljubavi. Da,
Dimitrije je zaljubljen i to vec 30 god. U istu zenu. Ne njegovu, koja
zbog drmanja „klimaksa” zivi u drugom stanu, vec u jednu pokojnicu
za koju on tvrdi da je bila najlepsa zena svih vremena. Nije Merlinka vec Masinka, kako je on zove. Njegova
draga je Draga Masin! Cisto platonski za sada. Mnoge su knige napisane
o srpskom Romeu i Juliji, Sasi Karadjirdjevicu i Dragi Masin ali prava
jos nije. Zato on pise knjigu kao neko ljubavno pismo, stampanim
slovima u boji sa crtezima i slikama kao spomenar, sa pesmicama i
izlivom romantike kojima ni jedan leksikon nije ni za crno ispod nokta.
Draga Masin, ali i kraljica Natalija su glavne junakinje ove knjige u
reci i slici. U Bijaricu gde sada zivi, zivele su i one. Tamo su ostavile hiljade uspomena za kojima on sada traga. Ono
sto nadje ne kaci macku o rep, vec na zidove svoga stana koji je danas
mali muzej. Isti onaj koji je bio i u beogradskom Naarodnom muzeju!??
Knjiga izlazi za nekoliko meseci ili nekoliko godina, nije bitno. Jer
kada neko pise 30 godina jednu istu knjigu, najgore sto moze da mu se
desi je da je jednog dana stvarno i napise i onda ostane bez smisla
zivota.
Sva sreca sto
je kraljica Natalija sahranjena u blizini Pariza, pa covek moze da ode
na groblje i odnese malo cveca, zapali koju svecu, i poprica. Da,
upravo tako, jer dusa ima jedno stanje u kome vise ne postoje
granice...Pa i obican fotograf moze da caska sa kraljicom. Jez ne bi
bio Jez da na takve ne misli i o njima pise.
knjizevnik
iz Pariza, Milan Ratkovic
"Osisani jez" 15.april 1998.
