Čudne su sudbine i zivotni putevi ljudi. Kraljica Draga je na     predivnoj obali u Bjaricu,  na najlepšem delu obale francuskog  dela Atlantika izmamila ljubav mladoga kralja Aleksandra,  poslednjeg iz dinastije Obrenovica. Dvorac,  po nadimku ovog kralja nazavan Sašino,  koji je tu sagraden,  i danas je simbol ovog mondenskog letovališta. Kraljica Natalija Obrenovic je,  zamonašena posle tragicne sudbine kraljevsko para Obrenovica,  svoj zivot posvetila ovom mestu. Ulepšavala je dvorac,  gradila crkve,  pomagala sirotinji. U vreme Velikog rata 1914.godine,  pretvorila je ovaj dvorac u prihvatilište za ranjenike. Igrom sudbine tu se obreo i Krsta Dimitrijevic,  otac autora ove izložbe Jevrema Dimitrijevica. Roden u Surdulici,  Jevrem se veoma rano "otisnuo u svet" .Nešto ga je neodoljivo vuklo u taj baskijski Bjaric. Posle tri godine studija prirodnih nauka (matematika-fizika) u Parizu,  vezuje se za umetnicki svet,  uglavnom filma (igrao je u petnaestak filmova). Tu pauzu na studijama nikada nije nadoknadio. Napustio je studije i odao se životu i druženju sa ljudima iz sveta umetnosti. U Bjaricu je 1965.godine kupio foto atelje u kojem i danas radi ove prekrasne snimke; takode ima i jedan atelje u Parizu. Uporno i nepoštedno se angažuje da istraži do najmanjih detalja veze Obrenovica sa Francuskom. Uradio je veci rukopis od 200 stranica (sa preko 400 ilustracija) koji bi možda,  vec bio i odštampan da nije bilo NATO bombardovanja Srbije 1999.godine.
    Hudoznik,  gospodin Jevrem Dimitrijevic,  alijas Jérôme Dimitri,  zamislio je da svoju istrazivacku znatizelju saopšti,  prikaže i prezentuje na vizuelan nacin,  fotografijom i tu ne bi bilo da nije to ucinio na neobican nacin. Naime,  osobenim komparitivnim postupkum,  u sistemu triptiha,  jednu istorijsku temu,  za njega znacajnu i koju inace godinama istražuje-traganje za uzajamnom vezom Srbije i Francuske,  odnosno dinastije Obrenovic sa francuskom,  koristi da upravo fotografijom iskaže to moguce postojanje veze i kroz graditeljstvo,  kroz arhitektonski oblik u prostoru i stil gradevina. On uporeduje tri grada- Beograd,  Pariz i Bjaric,  prikazujuci urbano okruzenje i prostore u kojima egzistiraju ti objekti i to sa istim funkcijama. Na fotografijama su hoteli, škole, biblioteke, univerziteti, izdavacke i novinske kuce,  zgrade radija i televizije,  zgrade parlamenata, vlada i ministarstava, institucija kulture, spomenici, crkve i kapele, ali i prostori koji su pod zaštitom, zatim trgovi, parkovi, ulice, voda-reke, jezera, vodoskoci i fontane.e     

Jevrem Dimitrijevic:
Triptisi
Belgrade - Paris - Biarritz

I  francuska stampa je pisala o izlozbi

Izlozba je posvecena predivnoj Dragi Masin, Srpskoj 
kraljici iz Dinastije Obrenovic

     Namece se pitanje :Šta je to što je autora u njegovoj zamisli uputilo da svoja istrazivanja usmeri na arhitekturu ? Napokon,  zašto se u saopštavanju svoje zamisli orijentisao na arhitektonska dela i urbani prostor koji oni formiraju ? Mozda je odgovor,  a autor je pokazao da to zna,  što arhitektura nije samo umetnost,  niti samo registrator prošlih i sadašnji vremena,  videna od nas ili od nekog drugog,  nego je pre i iznad svega "slika-okvir",  scena na kojo se odvija naš zivot. Po Niceu "arhitektura je neka vrsta vlasti u oblicima,  cas ubedujuci,  cas laskajuci,  cas iskljucivo zapovedajuci". Prostor u kome arhitektonsko delo zivi,  neodvojiv je od vremena,  on je istovremeno mesto mogucnosti,  ali i mesto ostvarenja i zbog toga,  kod njegovih fotografija,  on prima ulogu udarne ideje,  simbolizuje beskraj i neogranicene ekspanzije. Znaci,  autor bira fotografiju da bi ovekovecio i prostor i oblike u njemu,  ona u zamisli autora predstavlja svedocanstvo koje se nicim ne moze zameniti i postaje zasigurno odraz objekta i prostora. Estetski uradena,  do savršenstva dovedena,  ona prati njegov istrazivacki proces i postaje mocan dokument o objektu i prostoru u trenutku snimanja. Uzivajuci u izboru i gledanju njegovih fotografija zakljucujemo i da su one i veoma instruktivne kao ilustrativni materijal.
     Izbori tema na fotografijama pomazu nam takode i u razumevanju graditeljskog umeca i kulture na tako udaljenim prostorima,  zahvaljuci vrednosti neimarske baštine i sadašnjeg trenutka. Ovde,  dakle,  nije rec o uskom shvatanju prikaza arhitekture i okruzenja nego je to prikaz stvaralackog traga naimara i njihove veštine kroz oblikovanje staništa na širokom prostransvu,  od Balkana preko srednje Evrope do obala Atlantika. Hudozništvo autora kroz poruke upravo oznacava nacin njegovog razmišljanja i rada. On je uspeo da nam kroz uporedenja ukaže na cinjenicu da su i naši neimari gradili,  da grade i danas,  strasno,  poletno,  odnegovano i znalacki. U stvari,  da nam kroz lepotu svog izbora potvrdi vrednost i kontinuitet našeg neimarstva,  našeg postojanja i trajanja. Tako nas prostori i arhitektonska ostvarenja koja su se našla na fotografijama,  kao i autorovo videnje tog "stvarnog" kod mnogih triptiha,  uzbuduje. Pre svega,  jer se stice utisak da su izabrani objekti i prostori,  kao i atmosfera koja vlada u njima-arhitektonicnost fasada,  razvijena prizemlja dopunjena veselim prolaznicima i nasmejanim licima,  pa sve do vizuelnih poruka- reklama, natpisa, znakova,  do urbane scenografije koja vlada u tim prostorijama,  dakle,  da je sve to skupa,  nešto što je prisutno u našem gradu. Autor,  Jevrem Dimitrijevic (Jérôme Dimitri) istancanim osecajem i kroz svoj ugao posmatranja umeo je da nam na to ukaže i da nas na to opomene kako bi više verovali u lepotu i privlacnost onoga što imamo i na sve ono što nas stalno okružuje.
     Osobite umetnicke vrednosti,  njegove"slike",  u pravom smislu reci,  "okamenjena " su muzika. 

                             Arh. Dr Aleksandar Radojevic, profesor Univerziteta
                             Djordje Mitrovic,  muzejski savetnik